UOPSTENO O MOTORIMA

Start motora

Automobil je sazdan da pruža slobodu kretanja, a da bi se pokrenuo najpre je neophodno startovati motor. Upravo je to radnja koju èinimo pre svake vožnje, èesto više puta dnevno, što na godišnjem nivou èini preko hiljadu startovanja motora.
Pogotovu zimi mozemo zasigurno reci da je šok za motor koji može da pohaba njegove pokretne delove kao nekoliko stotina kilometara predjenog puta umerene vožnje. Na samo pokretanje motora i nismo u prilici mnogo da uticemo, ali smo potpuno odgovorni na proces zagrevanja motora koji pocinje neposredno nakon njegovog starta.

Bitno je znati da konstruktori motora proracunavaju dimenzije komponenti za temperature koje ce one imati u toku ustaljenog rada motora. Zazori izmecu delova, karakteristike uljnog filma, odvijanje procesa sagorevanja, strujanje gasova - sve je to projektovano za rad na nekoj nominalnoj temperaturi za koju se pretpostavlja da ce biti blizu proseka radnih temperatura.

Nakon proracuna dimenzija komponenti na takvoj temperaturi, vrši se njihovo svodjenje na dimenzije koje ce ovi elementi imati na 20 OC uzimajuci u obzir temperaturno skupljanje raznorodnih materijala od kojih su oni izradjeni. Iz tog razloga, stanje medjusobno pokretnih delova nije ni blizu projektovanog u trenutku pokretanja motora, te je ovde proces habanja posebno izražen.

Hladan start

„Hladan start” motora je veoma kriticna radnja koja može i da osteti motor. Los tretman motora od strane vozaca u periodu zagrevanja negativno se odražava na stanje i radni vek motora. Stoga je veoma bitno slediti proceduru koja ce elemente motora brzo dovesti do radne temperature i pri tom ostaviti minimalne posledice na stanje njihovih površina. Tema ovog teksta je upravo to - recept koji treba pratiti prilikom zagrevanja motora kako bi on što duže pružao zadovoljstvo svojim korisnicima, uz minimalno održavanje i troškove upotrebe.

Nasuprot ustaljenom shvatanju hladni start nije pokretanje motora na niskim zimskim temperaturama. Pod pojmom hladnog starta podrazumeva se pokretanje i rad motora u uslovima kada mu delovi i radni fluidi nisu na projektovanoj radnoj temperaturi, odnosno, kada imaju temperaturu okoline. Stoga, hladan start postoji i leti, a ne samo zimi. Zapravo, hladan start je slican razradjivanju motora, samo što se potreban period meri minutima, a ne stotinama predjenih kilometara. Recimo da ono što nije dobro za razradu motora, nije dobro ni u zagrevanju.

Za izrazito hladna podruèja razvijeni su posebni sistemi za zagrevanje motora. Sam proces zagrevanja traje dok sve komponente ne postignu radnu temperaturu. Èinjenica je da se ove temperature razlikuju. Izduvni ventili i èela klipova postižu temperature od nekoliko stotina OC, rashladno sredstvo oko 100 OC, ulje može i više, kao i cilindri.

Zagrevanje navedenih elemenata odvija se razlièitom brzinom. Najbrže se zagrevaju klipovi, dok se ono kod cilindara odvija daleko sporije. Zagrevanje rashladne teènosti ubrzava se pomoæu termostata koji spreèava prolazak teènosti kroz hladnjak, ali i pored toga zagrevanje traje više od deset minuta.

Slièno tome, i ulje se zagreva prilièno sporo. Dok je ono hladno teèljivost mu je mala, te se ne raspršuje adekvatno i ne dospeva do svih mesta gde je ono poželjno. Visok pritisak ulja koji se u motoru postiže kad je ulje hladno uopšte ne znaèi da je podmazivanje dobro – naprotiv!

Visok pritisak je posledica toga što ulje ne može da protièe kroz vodove sa istom lakoæom kao kada je zagrejano. Kada je zagrejano na svoju radnu temperaturu ulje tece kao voda, a uljna magla dospeva u svaki kutak motora.

Loše procedure

Na osnovu reèenog izgleda logièno da bi posle startovanja motora najbolje bilo sacekati da se on zagreje, pa tek onda krenuti u vožnju. Medjutim, to definitivno nije ono što savetujemo. Zagrevanje motora na parkingu je dugotrajnije nego zagrevanje u vožnji, ulje se intezivnije degradira, delovi više habaju, a na kraju ovo je i skuplje.

Zagrevanje motora na parkingu dugo traje, turiranje nije najbolja ideja. Naime, kako se pri radu motora na praznom hodu za isto vreme sagori manje goriva nego u vožnji, oslobaða se i manja kolièina toplote, te se motor sporije zagreva. Dalje, rad na praznom hodu (leru) zbog lošijeg procesa sagorevanja dovodi da nesagorelo gorivo rastvara uljni film i dospeva u karter. Štaviše, i produvavanje izduvnih gasova pored klipnih prstenova je poveæano jer nema dovoljnog pritiska gasova u cilindru pa klipni prstevnovi slabije zaptivaju komoru.

Sa druge strane, još lošije rešenje je prekomerno opterecivanje motora neposredno nakon starta – npr. dinamicno ubrzavanje vozila. Time se naglo zagrevaju klipovi, dok se istovremeno ostale površine daleko sporije greju. Ovo je loš ambijent za odvijanje kvalitetnog procesa sagorevanja, pa je ono nepotpuno i lako prekida uljni film na zidu cilindra.

To je razvoj stvari koji dovodi do pojave mikro zavara izmeðu klipnih prstenova i zida cilindra što rezultuje pojaèanim habanjem. Posebno su ugroženi motori koji i nezagrejani imaju dovoljno snage da daju povoda vozaèu za «težu nogu» (ili ruku) na gasu. Skraæen vek motora tada nikako neæe biti posledica lošeg kvaliteta izrade ili neèeg drugog - u pitanju je iskljuèivo nestrpljenje korisnika.

Preporucena procedura:
Nakon analize loših rešenja, vreme je da se pozabavimo dobrim postupkom zagrevanja motora.
- pre startovanja, kod dizel motora obavezno treba saèekati da grejaèi odrade svoj posao. Nakon gašenja signalne lampice treba ostati strpljiv još sekundu-dve jer su grejaèi obièno još toliko aktivirani. U hladnijim danima pre samog starta rad grejaèa ponoviti par puta kako bi pokretanje motora bilo olakšano.

-prilikom zagrevanja treba se odupreti iskušenju zalaska u visoke obrtaje

- pokretanje motora treba obaviti bez prateæeg turiranja! Podizanje nepodmazanog motora u visoke obrtaje nikako nije pametna ideja.

- nakon starta je potrebno saèekati 15 do 20 s u mirovanju kako bi se povišeni prazan hod, koji može biti uslovljen i upotrebom automatskog ili rucnog startnog ureðaja, stabilizovao. U ovom periodu menjaè izbaciti iz brzine i pustiti kvaèilo kako bi se pokrenulo ulje u menjaèu.

Posle nekoliko sekundi motor bi veæ trebao da može da reaguje bez gušenja na dodavanje gasa (ali ne prevelikog!). Vezivanje pojasa, podešavanje muzike i ventilacije, te izlazak sa parkinga ili iz garaže, obièno je sasvim dovoljno da vozilo zbog trzanja i nedovoljnog ubrzanja ne predstavlja smetnju u saobraæaju.

- po isteku ovog perioda polako krenuti i menjati stepene prenosa ranije nego obièno, bez ulaska u više obrtaje motora. Ovo je posebno važno kod turboprehranjivanih motora jer je za odgovarajuæe podmazivanje turbine potrebno izvesno vreme.

- Ruèni startni ureðaj („saug”) treba iskljuciti cim vozilo bude u stanju da se kreæe bez njegove pomoci. Ako rucni startni ureðaj ostane predugo ukljuèen, sagorevanje je nepotpuno, a prebogata smeša spira uljni film sa zidova cilindra i razreðuje ulje, što loše utièe na vek motora. Zato i postoji signalna lampica koja upozorava vozaèa na to da je ruèni startni ureðaj ukljuèen.

Za kraj:

Broj hladnih startova umnogome odreðuje vek motora. Motor koji se èesto pokreæe i vozi se na kratkim relacijama, može se smatrati kao motor koji radi u lošim uslovima. U tom sluèaju biæe potrebno intenzivnije održavanje, ako se želi normalan eksploatacioni vek - na prvom mestu èešæe zamene ulja i preèistaèa (filtera).


U toku lagane vožnje motor æe se pre zagrejati nego tokom rada na „leru”

I još jedan savet: posle dužeg perioda gradskih vožnji, preporuèljivo je jedan dan izaæi van grada na jednu dužu vožnju i voziti auto malo oštrije, kako bi se svi delovi i ulje normalno zagrejali, a nagomilani produkti nepotpunog sagorevanja išèezli iz motora.

by TS